Дарко Ристов Ђого, Русь, Руско – украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија), Књига прва: Од Почетка Руси до 1670, Београд, Москва, Кијев, Фоча: Православни богословски факултет Светог Василија Осрошког, 2020. 384 стр.
Књига проф. др Дарка Р. Ђога под називом Русь, Руско–украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија), Књига прва: Од Почетка Руси до 1670. имала је за повод догађаје који су се одиграли на простору Украјине, а који су свој врхунац достигли у давњу аутокефалности расколницима од стране цариградског патријарха Вартоломеја 2018. године. Сам наслов указује на то да је реч о историји Источних Словена, њиховом организовању, оснивању Руси, покрштавању, али и не само о томе већ и о идентитетима и теологији.
Књига почиње подсећањем да су догађаји из историје оно што креира идентитет човека као и то како се они разумевају и тумаче. Како би представио историју која је довела до онога што имамо данас на простору Украјине и Русије аутор креће од догађаја који су претходили настанку прве веће организоване државе и онога што претходи покрштавању Источних Словена. Овај део историје, као и неколико векова после тога, време настанка и развоја Кијевске Руси, покрштавања њених житеља и организовање локалне цркве, чињенично је заједнички део идентитета данашњих Руса и Украјинаца, а што је проф Ђого у књизи јасно изложио. Након овога, прелази на дешавања узрокованих монголским освајањима. Русь престаје да постоји у оном облику како је постојала до тада. Део народа се сели на северо-исток, а део остаје у околини Кијева. Северо-исток је у највећој мери био потчињен монголском освајачу, а југо-запад ће пасти под власт и утицај Пољака и Литванаца. Поменуте историјске околности умногоме су утицале на различит развој некада једног народа и на креирање различитих идентитетâ. Ово је утицало и на организацују локалне цркве, на развој неких специфичности на северо-истоку, и на потпадање под утицај Западне цркве на југо-западу. Аутор нам све ово јасно и прегледно излаже. Прво део који говори о околностима у којима живи народ Руси који се преселио на северо-исток, а затим са оним делом који је остао на југо-западу данашљег простора на коме живе потомци оснивача и житеља Руси. Зауставља се на половини XVII века када, између осталог, имамо стабилно московско царство, а у Кијеву прве школе.
Оно што ову књигу издваја од историјских уџбеника је то што аутору није једини циљ да износи историјске догађаје, датуме када су се они догодили и имена људи која су у њима учествовали. Књига је знатно више од тога. Аутор износи и то како су ти догађаји утицали на оно што ће тек да се догоди, како су касније схватани, како су уграђивани у идентитете поменутих народа и како и за шта се данас користе. Поред свега овога у књизи проналазимо и паралеле са нашим народом, са проблемима у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини. Још једна ствар која књигу издваја од класичних уџбеника историје јесте језик којим је писана. Реч је о језику човека који је сваки сукоб описан у књизи проживео, са сваком личношћу која се помиње разговарао, а што читаоцу омогућава да лакше разуме написано, али и сам учествује у свему.
Књига даје изразити допринос на разумевању данашњих сукоба између Руса и Украјинаца, како оном на политичком плану, тако и на црквеном. На овим пољима она доприноси и научној и широј јавности. Поред тога, са паралелама између руско-украјинске историје са нашом црквено-народном историјом и савременим дешавањима, а које аутор наводи, јасније се увиђају проблеми који постоје код нас, као и неки шаблони по којима се они дешавају. Тек са уочавањем оваквих ствари могуће је кренути ка њиховом решавању. Укратко, ову књигу треба прочитати и њен садржај присвојити, што због проширивања видика на пољу опште културе, што због бољег разумевања сопствених околности у којима живимо и радимо.
Б. Ерић