Пише: Радмила Ђевић

Шта је гностицизам, какав однос су према овом учењу имали први хришћани, како су га схватали и у својим дјелима интерпретирали нововјековни писци модерне? Да ли је гностицизам изумро или је дијелом оживљен кроз популарне књиге и филмове? На ова питања одговара књига “Гностички мит и мит о гностицизму” декана Православног богословског факултета у Фочи, Дарка Ђога, која је промовисана синоћ у фочанском Центру за културу.

Гностицизам је учење по коме спасење долази кроз посебно или тајно знање. Гностици су вјеровали да само они посједују то сакривено или тајно знање о Богу, људској природи и свијету уопште, оно је откривено само њима, док остали немају ту привилегију и нису га свјесни. Једна од његових главних карактеристика јесте дуализам, по којем постоје два божанста у противтежи, врховни Бог извор невидљивог, духовног свијета и мање божанство, Демијург, који је створио свијет материјалних ствари.

Зашто књига о учењу које је, чини се, давно изумрло, појаснио је аутор, Дарко Ђого, истакавши да је гностицизам начин размишљања, а не религија, који је преживио свугђе гђе човјек мисли да његово огорчење има упориште у Богу, односно да постоји контра Бог у односу на доброг Бога :

-Бити хришћанином не значи у ствари не сусрести се са злом у свијету, јер је то неминовно, али значи, ипак , вјеровати да је зло једна пролазна епизода у историји човјековог односа према Богу и да ће на крају добри Бог учинити да та доброта у људима побиједи, а то је нека суштина вјеровања у хришћанству. Ја сам желио да књига не буде један уџбеник из античког гностицизма, већ да опише мој однос према савременим ауторима који су сматрали гностицизам саставним дијелом свога бића. Изабрао сам четири аутора Ива Андрића. Добрицу Ћосића, Борислава Пекића и Умберта Ека, сматрајући да њих четворица имају највећег утицаја на савремену књижевност код нас. Дошао сам до закључка да је гностицизам био неки од њихових начина да искажу сосптвена политичка и идејна схватања, дакле својим алатом књижевним, а не озбиљном религијском алтернативом хришћанству-појаснио је Ђого.

Један од рецензената књиге, професор Богословског факултета Владислав Топаловић навео је да је књига врло занимљива јер ставља у дијалог античке гностичке писце са писцима модерне и на тај начин открива нам све заблуде о гностицизму које постоје у нововјековној књижевности, када се гностицизам представља некако сувише романтично да се види само његово свијетло, а не и оно друго – тамно лице.

-Његово тамно лице јесте та једна песимистичка визија свијета који није створио добри Бог, већ један лажни , Демијург, према томе читав свијет, читава егзистенција по гностичком учењу јесте у ствари робија, Проклета авлија. Јер то је једна песимистичка позиција која је супротна хришћанској- која свијет види као добрим мјестом- човјек је добар, свијет је добар, која садржи компонентну доброте која је трајнија него компонента зла, управо оно што гностицизам нема у својој идеји-истакао је Топаловић.

На промоцији је говорио и професор Богословског факултета Зоран Јелисавчић, који је гностицизам објаснио кроз дјела Ива Андрића.

-Гностицизам је раздвајао Бога и свијет. По њима нема Бога у овом свијету, свијет је једно, а Бог је нешто друго. У Андрићевим “Немирима”, има једна реченица онако болна и за њега самог “нико не може тако сурово ћутати као Бог”. Ту се види да има нечег од тог гностичког-рекао је Јелисавчић.

Књига “Гностички мит и мит о гностицизму” изашла је у издању Православног богословског факултета из Фоче и Агенције за издаваштво “Бернар” из Београда, а у Фочи је промовисана у оквиру Мајских свечаности.

Извор: http://radiofoca.com/gnosticizam-nacin-razmisljanja-a-ne-religija/