СЈЕЋАЊЕ НА ВЛАДИКУ АТАНАСИЈА ЈЕВТИЋА
На Православном богословском факултету Светог Василија Острошког одржана је комеморативна сједница Наставно-научног вијећа поводом упокојења епископа Атанасија Јевтића.
На сједници су присуствовали наставници, сарадници и студенти. О личности и дјелу епископа Атанасија говорили си оци Владислав Топаловић, Дарко Ђого и Љубивоје Стојановић.
Протојереј-ставрофор Владислав Топаловић подсјетио је присутне на чињеницу да је владика Атанасије био један од оснивача и први декан (ректор) нашег Факултета далеке 1994. године. На нашем Факултету је предавао низ предмета: Стари завјет, Патрологију, Историју Цркве. У првим годинама рада Факултета епископ Атанасије је својим научним ауторитетом дао одлучујући научни легалитет овој младој богословској школи и тиме јој је дугорочно дао перспективу и задужио је нове генерације наставника да његово дјело наставе.
Православно богословски факултет је поносан на епископа Атанасија. Иза њега је остало на десетине монографија и стотине научних радова који ће убрзо постати предмет истраживања новог нараштаја теолога на богословским школама и институтима широм православног свијета.
Ипак, епископ Атанасије није био само академски теолог. Он је био истински пророк. Бескомпромисно је говорио истину и саопштавао Божију вољу своме народу, свјетовним, али и црквеним властима, ма како та истина била непријатна и болна. Због таквог пророчког надахнућа веома је личио на најаутентичнијег старозавјетног пророка –Јеремију. Вријеме у коме је живио Јеремија (пад Јерусалима, разорење храма, Вавилонско ропство) личило је на вријеме у коме је дјеловао Атанасије (пад Косова и Метохије, ратови деведесетих). Непосредно прије пада Јерусалима у Навукодоносорове руке јеврејски народ био је убијеђен да је његов цар на страни Бога, да води „мудру“ политику, да има снажну војску и поуздане савезнике и да им, стога, никакава опасност не пријети. Само је Јеремија наговјешавао пропаст, издају и ропство. Због тога је био несхваћен, оптужен за дефетизам, затваран, забрањено му је да говори. Сматрало се да Јеремија „претјерује“. Тако је било и са владиком Атанасијем. Многи су његове оштре ријечи почетком деведесетих година схватили као претјеривање, неки чак и као издају.Када је, најзад, Јерусалим након дуге опсаде пао, када је услиједило опустошење, пропаст државе, депортација народа и ропство, сви су постали очајни и „помирили су се са судбином“. Када су сви прихватили „реалност“ једино је Јеремија постао, први пут – оптимиста и, умјесто пропасти која се већ десила, пророчким говором је најављивао „Нови савез“ са Богом. Купио је, у том драматичном тренутку, њиву надомак Јерусалима – то је пророчки гест који говори да наде у живот има, наде коју су сада сви изгубили, и да ће се обновити Град и живот у њему. И владика Атанасије је, попут Јеремије „купио њиву“ – у Призрену који је за њега представљао цијелу галаксију. Када су сви помислили да је са Косовом све готово, када су га напустили сви они који су га и од Цркве „бранили“, а који данас говоре да ми тамо „немамо ништа“, он је тек тада почео тамо да живи, ради и проводи своје позне дане, чврсто вјерујући у Божија обећања и имајући наду у то да гњев Божији не стоји на крају историје.
Владика Атанасије учио нас је животом, попут Јеремије, да је сваки крај – нови почетак. Када помислите да је све изгубљено – ништа није изгубљено; тек тада свиће нови дан. Зато одлазак владике Атанасија никакао није крај. Веза између њега и нас је нераскидива. Ни смрт нас не може раставити. Не само да ће он бити са нама кроз своја писана дјела, кроз своју заоставштину, већ ће бити са нама у Цркви, у Духу, у молитви.
Вјечан му спомен и Царство Небеско!
Декан
Протојереј-ставрофор Владислав Топаловић
