Наставници и сарадници

Др Здравко Пено

–  рођен је 17. 4. 1961. године у Шипову (Босна и Херцеговина)

Образовање:

– Основна школа у Шипову

– Средња Економска школа у Шипову

– Економски факултет Универзитета у Београду

– Богословски факултет СПЦ

– Докторат из систематског богословља на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну: Премудрост Божија по светим оцима и руска теолошка струјања 19. и 20. века.

Академска каријера:

– 1990 – 2000. суплент у Богословији Светог Саве у Београду.

–  2003 –2008. доцент на предмету Догматика са упоредним богословљем. Универзитет у Источном Сарајеву, Духовна академија „Свети Василије Острошки“ у Србињу и/или Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

– 2008–2014. ванредни професор на предметима: Догматика са упоредним богословљем и Хришћанска етика са аскетиком. Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

– редовни професор на предмету: Догматика са упоредним богословљем. Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

– 2004–2011. хонорарни наставник на предмету Основи хришћанске науке са методиком верске наставе. Универзитет у Нишу, Учитељски факултет у Врању.

Област истраживања:

– Догматика, Етика, Биоетика, Литургичко богословље Катихетика, Културологија, Савремено богословље

Конакт:

– кабинет за Догматско богословље, I спрат, 9. маја бр. 6, Фоча

– email: penozdravko@gmail.com

– email: zdravko.peno@bogoslovski.ues.rs.ba

 

БИБЛИОГРАФИЈА

др Мирко Сајловић

– рођен априла 1966. године у Брчком, Босна и Херцеговина

Образовање:

– 1992 Богословски факултет Српске православне цркв

– 1999 Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, магистрирао из историјско-богословских наука.

– 2005 Богословски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, докторирао из историјско-богословских наука.

Академска каријера:

– 2000-2004 асистент приправник на предмету Патрологија, Универзитет у Источном Сарајеву, Духовна академија „Свети Василије Острошки“ у Србињу

– 2004-2006 асистент на предмету Патрологија, Универзитет у Источном Сарајеву, Духовна академија „Свети Василије Острошки“ у Србињу.

– 2006-2011 доцент на предметима: Историја хришћанске цркве и Савремено богословље, Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

– 2011-2017 ванредни професор на предметима: Историја Цркве и Историја помјесних православних цркава, Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

– 2017 редовни професор на предметима: Историја Цркве и Историја помјесних православних цркава, Универзитет у Источном Сарајеву, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ у Фочи.

Област истраживања:

– Историја Цркве, Византија и словенство, Историја Српске цркве у доба Немањића, Историја и предање Свете Горе Атонске, Историја помјесних православних цркава

Конакт:

– кабинет за Историју Цркве, I спрат

– email: sajlovicmirko@gmail.com

– email: sajlovic@bogoslovski.ues.rs.ba

БИБЛИОГРАФИЈА

др Срђан Симић

– Рођен у Београду 1970. године, Србија

Образовање

-Богословски факултет Српске Православне Цркве

– Старокатолички Универзитет у Берну, Швајцарска

– 1998 – 2001. Карл Францес Универзитет у Грацу, Аустрија

– Богословски факултет Српске Православне Цркве, магистар богословско-филозофских наука

– 2005-2006. курс арапског језика на Катедри за арабистику Филолошког факултета у Београду

– Универзитет у Београду, Филолошки факултет, докторат из филолошких наука

Академска каријера

– 1997 – 2006. асистент Богословског факултета Српске Православне Цркве у Београду

– доцент на предмету Историја религије I и II на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву

– ванредни професор на предмету Историја религије I и II на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву

– 2015-2017. сарађивао као гостујући професор на Катедри за оријенталистику на предметима Културна историја Арапа и Основи исламске цивилизације, Филолошки факултет у Београду

– редовни професор на предмету Историја религије I и II на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву

Област истраживања

– Историја религије, Упоредно проучавање монотеистичких и политеистичких религија, Ислам и јудеохришћанство, егзегеза и ерминевтика Курана

 

БИБЛИОГРАФИЈА

 

 

 

Биографија

др Далибор Петровић

-рођен 09. 11. 1972. у Фочи, Босна и Херцеговина

Образовање:

-дипломирао на Духовној академији Св. Василија Острошког у Фочи

-Школске 2005/2006. борави на Московској духовној академији.

-магистрирао на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ из области историје хришћанске цркве.

-докторирао на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ из области историје хришћанске цркве.

 

Запослење:

 

-Од септембра мјесеца 1996. до марта мјесеца 2001. године предавао је вјеронауку у основним школама у Фочи.

-Потом је био ангажован до септембра 2005. године на мјесту управника интерната студената Духовне академије Св. Василија Острошког.

-асистент на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ на Историји хришћанске Цркве

-2006–2011. виши асистент на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ на Историји хришћанске Цркве

-2011–2016. доцент на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ на Историји хришћанске Цркве, Историја помјесних цркава и Историја западног хришћанства, а од школске 2013/2014. одговорни наставник за Историју Српске православне цркве.

-2016–2022. ванредни професор на предмету Историја Српске православне цркве и Историја западнох хришћанства.

-изабран за редовног професора на Историји Српске православне цркве, а одговорни је наставник за Историју западнох хришћанства.

Област истраживања:

 

-Историја Српске православне цркве, историја Руске православне цркве, историја западног хришћанства.

 

БИБЛИОГРАФИЈА

Дарко Ристов Ђого

 

Датум и место рођења: 30.11.1983, Сарајево

– Образовање:

 

2006. Дипломирао на Духовној академији (ПБФ) Св. Василија Острошког.

 

2008. Магистрирао на ПБФ Св. Василија Острошког.

 

2010. Докторирао на ПБФ Св. Василија Острошког.

 

– Академска каријера

 

2007. Изабран у звање асистента на за Систматско богословље ПБФ Св. Василија Острошког

 

2011. Изабран у звање доцента на катедри за Систматско богословље ПБФ Св. Василија Острошког

 

2016. Изабран у звање ванредног професора на катедри за Систматско богословље ПБФ Св. Василија Острошког

 

2022. Изабран у звање редовног професора на катедри за Библистику ПБФ Св. Василија Острошког

 

– Област истраживање:

Свето Писмо Новог Завјета

Упоредна догматика и савремена мисао

Црквена историја помјесних Цркава

Српска црквена историја

Руска црквена и културна историја

Хришћанска теологија и политичка теорија и пракса

– Контакт:

darko.djogo@bogoslovski.ues.rs.ba

darkodjogo@gmail.com

Кабинет 7. 9 маја 73300 Фоча

 

БИБЛИОГРАФИЈА

darkodjogo@gmail.com

Кабинет 7. 9 маја 73300 Фоча

Владислав Топаловић

Рођен 8.1.1975. у Пријепољу. Богословију Светог Саве у Београду завршио 1994. Дипломирао на Православном богословском факултету у Фочи 2000. године. Магистарски рад на тему „Химна љубави Прве посланице коринћанима“ одбранио 2006. године на ПБФ Светог Василија Острошког У Фочи 2006. На истом факултету је одбранио докторску дисертацију „Испуњење старозавјетних пророштава у Јеванђељу по Матеју“ 2010. године. На Универзитету у  Грајфсвалду у Њемачкој студирао је евангелистичку теологију од 2006 до 2007.

Године 2011. изабран је за доцента за предмет Стари завјет на Катедри за библијску теологију. Године 2016. изабран је за ванредног професора на истој катедри. Године 2022. изабран је за редовног професора.

БИБЛИОГРАФИЈА

КОНТАКТ:

vladislav.topalovic@bogoslovski.ues.rs.ba

topalovic.vladislav1@gmail.com

Кабинет 10 ПБФ

Протојереј-ставрофор проф. др Ненад Тупеша рођен је 27. новембра 1972. године у Младеновцу, од оца Рада и мајке Рајке (рођ. Обреновић). Основну школу је завршио у Чајничу, а средњу саобраћајну школу у Горажду 1990. године. По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја, уписује се на Православни богословски факултет СПЦ у Београду 1994. године, гдје и дипломира 1999. године. Благословом митрополита Нилолаја и на препоруку декана Богословског факултета у Београду проф. др Радомира Поповића, 2000. године уписује постдипломске студије на Православном богословском институту Светог Сергија у Паризу. Уписује школу за странце за учење француског језика SFILC, а потом учење француског језика са цивилизацијом током три семестра наставља на Сорбони. Године 2003. на Институту Светог Сергија брани магистарску тезу код проф. др Николаја Озољина на тему: „Литургија и пасторална теологија“. По повратку из Париза 2003. године бива постављен за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. На овој дужности остаје до 2007. године. Наставно-научно вијеће Православног богословског факултета у Фочи бира га 2004. године за вишег асистента на Катедри за Литургику. Од 2008. до 2012. године био је ангажован као сарадник на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву за предмет Литургика са црквеном умјетношћу, а од академске 2016/17. предаје и Свето Писмо Старог и Новог Завјета. У чин ђакона рукоположен је 2005, а у чин презвитера 2007. године. Докторску дисертацију „Утицај источних анафора на западне литургије“ одбранио је на Православном богословском факултету у Фочи 2011. године. Докторске студије уписао је и на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Аутор је више научних радова из области литургијског богословља и правних наука. Од 2014. године постављен је за координатора за вјеронауку у Митрополији дабробосанској. Исте године бива одликован напрсним крстом од стране Епископа захумско-херцеговачког Г. Григорија. Од 2016. године постављен је за архијерејског намјесника србињског. Доцент је на Православном богословском факултету у Фочи, гдје тренутно врши дужност продекана за научно-истраживачки рад и финансије. Ожењен је и отац је троје дјеце.

Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Ступар

Рођен 30.06.1972. године у Сарајеву. У Сарајеву завршио основну и средњу школу. Дипломирао на Богословском факултету СПЦ у Београду 2000. године.

Магистрирао на Православном богословском факултету Свети Василије Острошки у Фочи на тему: „Просветно-педагошки рад Светог Петра Митрополита Дабробосанског“ 24. марта 2007. године из научног подручја, Катихетика са методиком. Докторирао из истог научног подручја на истом факултету 17. јуна 2013. године на тему: „Васпитни и образовни значај служби у Србљаку“.

Радио као професор у Богословији Светог Петра Дабробосанског од 1999. до 2007. године. Одлукама Светог Синода СПЦ од 2014. до 2019. године, био Изасланик на завршном испиту зрелости у богословијама у Крки и Цетињу. Члан многих одбора и комисија за црквену просвету и члан Великог црквеног суда СПЦ. У два мандата био члан сената Универзитета у Источном Сарајеву.

У свештеном чину, ожењен и отац петoро деце. Свештеник у Саборној цркви у Сарајеву и ванредни професор на ПБФ Свети Василије Острошки у Фочи.

БИБЛИОГРАФИЈА

vladimir.stupar@bogoslovski.ues.rs.ba

vlado.stupar@gmail.com

Кабинет 10 ПБФ

Др Саша Шољевић

Биографија

Рођен је у Сарајеву 1969. године. После завршене основне школе похађао је Прву гимназију и Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“ у родном граду. Од 1988. до 1992. године студирао је историју на Филозофском факултету у Сарајеву. Године 1996, по благослову митрополита дабробосанског Николаја, уписао се на Духовну Академију Светог Василија Острошког, где је дипломирао 2002. године.

Од академске 2003/2004. године похађао је студије трећег степена на истој високошколској институцији. У априлу 2009. године магистирао је са тезом „Патријарх Димитрије Павловић и његово доба“ (ментор: редовни професор др Предраг Пузовић). Три године касније докторирао је са тезом „Положај СПЦ у СР Босни и Херцеговини 1945. – 1975. године“ код истог ментора.  Поменута теза је 2015. године штампана у издању

Богословског факултета у Фочи, као прва књига нове теолошке едиције. Био је запослен као библиотекар Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи од школске 2002/2003. до школске 2015/2016. године. Од академске 2016/2017. ради као доцент, затим ванредни професор за ужу научну област Примењена теологија (предмети: Црквено право и Канонско право) на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи.

 

До сада је објавио више од двадесет чланака, студија, огледа и приказа у часописима: Годишњак ПБФ у Фочи, Радови Филозофског факултета Пале, Нови источник, Светигора, Православље, Крајина, Далматински магазин, Босанска вила и учествовао на 20 научних скупова, симпозијума, конференција и округлих столова.

БИОГРАФИЈА

КОНТАКТ:

sasa.soljevic@bogoslovski.ues.rs.ba

Кабинет 2 ПБФ

Др Зоран Јелисавчић, доцент

Рођен 16.09.1961, Свилеува (општина Коцељева, Република Србија)

Образовање

1981-Српска православна богословија Светог Арсенија, Сремски Карловци

 

1988-Православни богословски факултет, Београд, Универзитет у Београду, дипломирани теолог

 

2000-Богословски факултет Атинског националног и Каподистријског универзитета, Атина, магистар теологије

 

2016-Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Фоча, Универзитет у Источном Сарајеву, доктор теолошких наука

Академска каријера

1995- 1997. Православни богословски факултет, Београд, Универзитет у Београду, асистент

1997-2012. Православни богословски факултет, Београд, Универзитет у Београду, виши асистент

1998-2016. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Фоча, Универзитет у Источном Сарајеву, хонорарни наставник Старогрчког језика

2016. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Фоча, Универзитет у Источном Сарајеву, доцент

 

Област истраживања

Патрологија, старогрчки језик

Контакт

email: zoran.jelisavcic@bogoslovski.ues.rs.ba

 

БИБЛИОГРАФИЈА

-Православље, римокатолицизам, протестантизам, у „Зборник Удружења преводилаца Србије“, 2001.

– Гностицизам, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 2-2009.

– Приказ књиге „Тајна пресвете Богородице по светоме Григорију Палами“ митр. Амфилохија Радовића, Гласник СПЦ 6 – 2008.

-Приказ књиге „Религија и наука“, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 1-2008.

– Приказ књиге: Карен Кинг „Шта је гностицизам?“, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 1-2009.

– Приказ књига Љ. Тадића: „Философија у времену“ и „Загонетка смрти“, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 3-2008.

– П. Пузовић, З. Јелисавчић, Г. Милинковић, Храм Светога Саве, Мокра Гора 2008.

– Антропоморфити (патролошки увод), Евагрије Понтијски о духу и души, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 1-2007.

-Евагрије Понтијски о уму и души, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 1-2007.

-Теологија као наука у учењу светог Дијадоха Фотичког, „Годишњак“ – часопис Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, бр 12, 2013, (стр. 33-50).

Превод:

Евагрије Понтијски „Поуке монасима“, „Отачник – часопис за светоотачку праксу и теорију“, 1-2007, стр. 8-15.

Рецензије:

М. Лазић, Теологија лепоте (зборник радова), Београд: Отачник, 2007.

Н. Глубоковски, Бог Логос – Егзегетскa скица „Пролога” Јеванђеља по Јовану (I, 1–18), Београд: Отачник, 2008

М. Лазић, Православна естетика теола и тајна полности, Београд: Отачник, 2008.

С. Аверинцев, Символика раног средњег века (Прилог дефиницији проблема), Београд: Отачник, 2009.

Г. Флоровски, Византијски аскетски оци и духовници, Београд: Отачник, 2009.

Е. Лаут, Дионисије Ареопагит, Београд: Отачник, 2009.

И. Попов, Религиозни идеал Св. Атанасија, Београд: Отачник, 2009.

Преп. Григорије Синаит, Сабрани списи, Београд: Отачник, 2009.

Учење апостола Адаја, превод са сиријског Н. ТУмара, Београд: Отачник, 2010.

Е. Жилсон, Увод у хришћанску философију, Београд: Отачник, 2011.

А. Шмеман, Евхаристијско богословље, Београд: Отачник, 2011.

Драган Учур рођен је 28. априла 1969. године у Јајцу од родитеља Тодора и Јованке. Основну школу завршио је 1983. године у Сарајеву. Богословију Света Три Јерарха завршио је у манастиру Крки 1988. године. Војни рок служио је 1988-89. године у Вараждину. Био је дугогодишњи наставник богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки и Светог Петра Дабробосанског у Фочи (17 година). У августу 1995. године са својим народом бива протјеран из Републике Српске Крајине. Дипломирао је на Духовној академији у Фочи 2002. године. Извјесно вријеме био је и предаач на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, на одсјеку за Црквену музику. Магистрирао је на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи 2006. године на тему „Литургијско појање у мисији Цркве“. Тренутно је доцент на Богословском факултету, гдје предаје Црквено појање са правилом. Ожењен је супругом Мирјаном са којом (за сада) има двоје дјеце.

Доц. др Ведран Голијанин

Рођен 1. фебруара 1987. године у Сарајеву, Босна и Херцеговина (СФРЈ)

Образовање

-2010. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву, основне студије

-2013. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву, мастер студије

-2020. Православни богословски факултет, Универзитет у Београду, докторске студије

Академска каријера

-2016. виши асистент на Катедри за примјењену теологију, на предметима Пастирско богословље са омилитиком и Мисиологија

-2021. доцент на Катедри за примјењену теологију, на предметима Пастирско богословље са омилитиком, Пастирско богословље са психологијом и Мисиологија

Област истраживања

Мисија Цркве, далекоисточне религије и хришћанство, религија и наука, практична теологија, пастирска психологија

Контакт

vedran.golijanin@bogoslovski.ues.rs.ba

 

БИБЛИОГРАФИЈА

Доцент др Бошко Ерић

Датум и место рођења:

28. март 1986. године, Сплит, Р. Хрватска.

 

Образовање:

-2010. Дипломирао на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

-2012. Завршио постдипломске студије на Богословском факултету Универзитета у Фрибургу, Швајцарска.

-2011–2012. борави на Католичком институту у Паризу.

-2012. борави на Академији старих језика у Дињу, Француска.

-2020. Одбранио докторску дисертацију на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Академска каријера:

-2018. Асистент на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву.

-2021. Доцент на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву.

Област истраживања:

Патрологија, сирски језик и други арамејски дијалекти.

Контакт:

bosko.eric@bogoslovski.ues.rs.ba

БИБЛИОГРАФИЈА

Др Драго Перовић, ванредни професор

Драго Перовић je рођен 8. јануара 1970. у Никшићу гдје је завршио основну (1984) и средњу школу (1988). Основне студије философије на Филозофском факултету у Никшићу завршио је 1994, а постдипломске студије на Оделењу за филозофију Филозофског факултета у Београду гдје је 18. јануара 1999. одбранио магистарски рад на тему Вријеме и повијесност (Хајдегерово рано разумијевање времена). На истом факултету 18. јануара 2006. одбранио је докторски рад на тему: Хајдегер и Левинас: онтолошка и етичка диференција и питање људске заједнице.

Током 1999, 2001-2003. (по три мјесеца) боравио је на студијском боравку на Институту за философију Универзитета у Бечу.

У октобру 1994. почео је да ради као асистент-сарадник на Одсјеку за философију Филозофског факултета у Никшићу, на предметима: Историја философије IV, Онтологија (III i IV година), а од 1996/97 и на предмету Историја философије III. 1999. изабран је у звање асистента. У септембру 2005. послије предаје докторског рада преузео је предавања на предметима: Основни философски појмови и проблеми и Философске дисциплине. У љетњем семестру 2007. г. изабран је за доцента на предметима: Основни философски појмови и проблеми, Философске дисциплине, Историја философије III и Историја философије XIX-ог вијека. 2012. реизабран је за исте наставне предмете. На Студијском програму за социологију предаје Историју политичких и социјалних теорија и Савремене социолошке теорије. Као гостујући наставник држао је предавања на Академији ликовних умјетности у Требињу (естетичка група предмета) и на Православном богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи (група предмета из историје филозофије).

 

Библиографија (по избору):

 

Левинас versus Хајдегер, Јасен, Београд 2006;

„Исходиште и могућности Хајдегерове егзистенцијално онтолошке критике Хегеловог разумијевања времена“, у: Луча: Часопис за философију и социологију, Никшић,   XVII, 1/2 (2000) 88-149;

„Bibliographia Levinasiana“, у: Луча: Часопис за философију и социологију Никшић, XVIII (2001) –  XIX (2002) 214–303;

„Problem der Transzendenz bei Heidegger und Levinas“, у: Philotheos: International Journal for Philosophy and Theology 7 (2007);

„Хегелов онто-логички почетак мишљења“, у: Луча: часопис за философију и теорију друштва и културе, 1/2 (2010), 53–69.

„Увијек-већ-Бесконачно-у-мени“, у: Левинас, Е., Кад Бог упада у мишљење, Требиње 2008,  I – XX; ― „Lice ranjivosti. Hegel i Levinas: do gole kože“, u: Dijalog: Časopis za filozofiju i društvenu teoriju Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine 3–4 (2011), 53–65.

Биљана (Слободан) Самарџић рођена је 11. 12. 1979. године у Зеници (Босна и Херцеговина). На Одсјеку за српски језик и српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву дипломирала је 2003. године и те године изабрана је за мјесто асистента (Дијахронија српског језика). Магистрирала је 2006. године, а докторирала у јануару 2012. године. У звању је ванредног професора. Предаје Старословенски језик, Црквенословенски језик, Историју српског језика, Упоредну граматику словенских језика, Језик у времену на основним и докторским студијама. Учествовала је на многим научним скуповима и објављивала радове у Палама, Бањој Луци, Андрићграду, Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Алексинцу, Ужицу, Херцег Новом, Никшићу, Подгорици, Вороњежу, Грацу. Објавила је више од 60 радова у којима прати историју српског језика и писма. Аутор је двије књиге: Стазама српског рукописног насљеђа Босне и Херцеговине (2015) и Староставне горажданске књиге (Ортографија и језик књига Горажданске штампарије) (2019). Учествује у научном пројекту Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике Српске.

Супруга је и мајка.

Јована Шијаковић (рођ. Нинковић, Бања Лука, 1984.) завршила је Гимназију у Бањој Луци 2003. Дипломирала је 2009. на Oдељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду, гдје је и докторирала 2016. послије вишемјесечних истраживачких боравака у Пизи (Scuola Normale Superiore di Pisa) и Хајделбергу (Ruprecht‐Karls‐Universität Heidelberg). У докторској дисертацији „Одисеја и алегоријска тумачења – одисеја искушења“ обрадила је античке и византијске алегоријске коментаре на Одисејева лутања. Од 2010. до 2016. била је истраживач-сарадник на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета Универзитета у Београду. Од краја 2016. ради у Византолошком институту САНУ, гдје је 2018. стекла звање научног сарадника. Као доцент ангажована је на предмету Старогрчки језик на Православном богословском факултету „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву.

Библиографија је доступна на следећој адреси: http://www.byzinst-sasa.rs/saradnici.html.

Бојана Маринковић рођена је 8.1.1986. године у Сарајеву. Основну школу и гимназију завршила је у Палама као ученик генерације. Студиј психологије на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву уписала је школске 2005/2006. године. Дипломирала је 2009. године и тиме стекла звање дипломираног психолога. Просјечна оцјена у току студија износила је 9,92. Постдипломски студиј уписала је на истом факултету и одбранила магистарски рад из области Развојне психологије 2011. године на тему Релације између афективне везаности, појма о себи и перцепције родитељског понашања у раној адолесценцији.На Филозофском факултету у Новом Саду одбранила је докторску дисертацију из области Развојне психологије, на тему Однос раног искуства и психолошке сепарације – индивидуације адолесцената. Године 2010. Изабрана је у звање асистента на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, 2012. изабрана је у звање вишег асистента, а 2017. године у звање доцента на ужој научној области Развојна психологија. Додатно се едуковала у психотерапијском правцу Трансакционе анализеи има звање практичара трансакционе анализе у супервизији.

Мср Раде Булајић

Рођен 16. јула 1990. године у Врбасу, Република Србија

 

Образовање

2009. Гимназија ,,Жарко Зрењанин“ у Врбасу

 

2013. Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, дипломирани историчар

 

2014. Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, мастер историчар

 

2021. Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“,

 

Универзитет у Источном Сарајеву, дипломирани теолог

 

Академска каријера

2013- 2017. катихета у Гимназији ,,Жарко Зрењанин“ у Врбасу и Економско- трговинској школи у Кули

2023. асистент на Катедри за библистику, на предмету Стари Завјет (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву)

 

Област истраживања

Библистика, Српска црквена историја, Историја хришћанске Цркве

Контакт

email: rade.bulajic@bogoslovski.ues.rs.ba

 

Библиографија

Монографије:

Прожимање прошлости и Есхатона, (зборник објављених текстова), Институт за српску културу, Никшић 2022 ( стр. 232; ISBN 978-9940-720-84-1).

Свети краљ Милутин (1282-1321) и манастир Грачаница, Институт за српску културу, Никшић 2023. ( стр. 140; ISBN 978-9940-720-97-1).

 

Научни радови:

,,Дипломатичка анализа повеље краља Стефана Уроша II Милутина издате манастиру Грачаница“,Смисао, Часопис Одјељења за друштвене науке Матице српске- Друштва чланова у Црној Гори V/ 1-2 (2016), стр. 70-78.

Приредио књиге и написао предговоре:

Димитрије Марковић, Сербонини сведоци. Псеудоисторичари, неопаганизам и црква, Бајина Башта 2022. (писац предговора).

Асистент Никола Спајић

Рођен 1. априла 1998. у Вишеграду, Република Српска

Образовање

– 2018.Српска православна богословија „Свети Петар Дабробосански“ у Фочи

-2019.Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву, основне студије

 

Академска каријера

2022. Асистент на Катедри за примјењену теологију, на предмету Литургика

 

Област истраживања

Практична теологија, литургијско богословље

 

Контакт

nikola.spajic@bogoslovski.ues.rs.ba

I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.